Kada govorimo o preventivnim pregledima, često se fokusiramo na zdravlje žena – ginekološke preglede, mamografiju i menopauzu. Međutim, i muškarci prolaze kroz određene promene povezane sa starenjem i imaju specifične zdravstvene rizike o kojima se retko otvoreno govori.

Zato je važno razumeti tri ključne teme muškog zdravlja: promene nivoa testosterona, zdravlje prostate i samopregled testisa.

Da li muškarci prolaze kroz „menopauzu“?

Za razliku od žena, koje prolaze kroz jasno definisanu menopauzu usled prestanka funkcije jajnika i naglog pada estrogena, kod muškaraca ne postoji ekvivalentan proces.

Nivo testosterona kod muškaraca počinje postepeno da opada već nakon 30–40. godine života, prosečno za oko 1–2% godišnje. Ovaj proces je spor, individualan i ne pogađa sve muškarce na isti način.

U medicini se koristi termin kasni hipogonadizam ili starosno uslovljen nedostatak testosterona, dok se izraz „andropauza“ koristi neformalno i nije potpuno precizan.

Mogući simptomi sniženog testosterona uključuju:

• smanjen libido,
• ređe spontane jutarnje erekcije,
• erektilnu disfunkciju,
• umor i manjak energije,
• gubitak mišićne mase,
• povećanje masnog tkiva, posebno u predelu stomaka,
• smanjenu fizičku izdržljivost,
• loše raspoloženje i razdražljivost,
• probleme sa koncentracijom i pamćenjem,
• poremećaje sna.

Važno je naglasiti da isti simptomi mogu biti posledica stresa, nedostatka sna, depresije, gojaznosti ili drugih hroničnih bolesti. Zbog toga se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu simptoma, već zahteva laboratorijsku potvrdu sniženog nivoa testosterona.

Prostata: mali organ sa velikim značajem

Prostata je žlezda veličine oraha koja se nalazi ispod mokraćne bešike i učestvuje u stvaranju semene tečnosti.

Sa godinama dolazi do njenog postepenog uvećanja, što je poznato kao benigna hiperplazija prostate (BHP). Ovo stanje nije maligno, ali može značajno uticati na kvalitet života.

Najčešći simptomi uključuju:

• učestalo mokrenje, naročito noću,
• iznenadnu i jaku potrebu za mokrenjem,
• slab ili isprekidan mlaz urina,
• osećaj nepotpunog pražnjenja bešike,
• napinjanje tokom mokrenja,
• kapljanje urina nakon mokrenja.

Pored uvećanja prostate, problemi mogu nastati i zbog prostatitisa, odnosno upale prostate, koja može izazvati bol, peckanje pri mokrenju, bolnu ejakulaciju i povišenu telesnu temperaturu.

Iako mnogi muškarci svaki problem sa prostatom automatski povezuju sa rakom, važno je znati da su tegobe sa mokrenjem mnogo češće posledica benignog uvećanja prostate nego maligniteta.

 

Karcinom prostate: često bez simptoma

Karcinom prostate jedan je od najčešćih malignih tumora kod muškaraca, posebno nakon 50. godine života.

U ranim fazama često ne izaziva nikakve simptome. Zbog toga su preventivni pregledi važni.

Procena rizika najčešće uključuje:

• određivanje PSA (prostata-specifičnog antigena) iz krvi,
• digitorektalni pregled prostate,
• po potrebi ultrazvučni pregled ili magnetnu rezonancu.

Muškarci koji imaju bliskog srodnika sa rakom prostate mogu imati povećan rizik i često treba ranije da započnu razgovor sa lekarom o preventivnim pregledima.

Kada muškarac treba da poseti urologa?

U odsustvu tegoba, rutinski pregled kod urologa obično nije potreban u mlađem životnom dobu.

Međutim:

• nakon 45–50. godine preporučuje se razgovor sa lekarom o zdravlju prostate,
• osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom mogu imati korist od ranijih kontrola,
• svaki novi simptom vezan za mokrenje ili reproduktivni sistem predstavlja razlog za pregled.

Posebnu pažnju zahtevaju:

• krv u urinu ili spermi,
• nemogućnost mokrenja,
• nagli bolovi,
• neobjašnjiv gubitak telesne težine

 

Karcinom testisa: redak, ali važan

Za razliku od raka prostate, koji se uglavnom javlja kod starijih muškaraca, karcinom testisa najčešće pogađa mlađe muškarce između 15. i 40. godine života.

Iako čini svega oko 1% svih malignih bolesti kod muškaraca, predstavlja najčešći maligni tumor u ovoj starosnoj grupi.

Faktori rizika uključuju:

• nespušten testis u detinjstvu,
• prethodni tumor testisa,
• pozitivnu porodičnu anamnezu,
• određene genetske predispozicije.

Najčešći znak bolesti je bezbolna kvržica ili otvrdnuće testisa.

Samopregled testisa: muški ekvivalent samopregleda dojki

Kao što žene poznaju važnost samopregleda dojki, korisno je da i muškarci poznaju normalan izgled i osećaj svojih testisa.

Najbolje vreme za pregled je nakon toplog tuša ili kupanja, kada je koža mošnica opuštena.

Tokom pregleda treba obratiti pažnju na:

• novu kvržicu ili čvorić,
• otvrdnuće dela testisa,
• povećanje jednog testisa,
• osećaj težine
• promene oblika ili veličine

Važno je znati da se na zadnjoj strani testisa nalazi epididimis, normalna anatomska struktura koja se može napipati i ne treba je pomešati sa tumorom.

Svaka nova promena koja traje ili se pogoršava zahteva pregled urologa.

Prevencija nije znak slabosti

Jedan od najvećih izazova u muškom zdravlju nije nedostatak terapijskih mogućnosti, već kasno javljanje lekaru. Mnogi muškarci ignorišu simptome mesecima ili godinama, često iz uverenja da će problem proći sam od sebe.

Savremena medicina danas omogućava veoma uspešno lečenje većine bolesti prostate, poremećaja testosterona i tumora testisa, posebno kada se otkriju na vreme.

Briga o zdravlju nije pitanje godina, već odgovornosti prema sebi. Kao što redovno servisiramo automobil ili proveravamo krvni pritisak, jednako je važno da muškarci poznaju svoje telo, prepoznaju promene i na vreme potraže stručni savet.