Menu
Menu
Na tržištu je prisutan veliki broj preparata magnezijuma u različitim farmaceutskim oblicima i različitim sastavima. Koplja se lome oko toga, koji je preparat najdelotvorniji, a krajnji rezultat su zbunjeni konzumenti. Nadam se da će Vam informacije u ovom tekstu pomoći, kako u snalazenju u „magnezijumskoj dzungli“, tako i u odabiru pravog preparata za Vas, ukoliko se za ovu opciju odlučite.
Magnezijum je mineral, prirodno prisutan u telu, u mnogim namirnicama, dodaje se nekim prehrambenim proizvodima, dostupan je kao dodatak ishrani, a takođe je prisutan i u nekim lekovima (kao što su antacidi – lekovi za neutralizaciju viška želudačne kiseline i laksativi – lekovi koji se koriste kod opstipacije odn. zatvora). Magnezijum je kofaktor u više od 300 enzimskih sistema koji regulišu različite biohemijske reakcije u telu, uključujući sintezu proteina, funkciju mišića i nerava, kontrolu glukoze u krvi i regulaciju krvnog pritiska [1-3]. Magnezijum je neophodan za proizvodnju energije, oksidativnu fosforilaciju i glikolizu. Doprinosi strukturnom razvoju kostiju i potreban je za sintezu DNK, RNK i antioksidansa glutationa. Magnezijum takođe igra ulogu u aktivnom transportu jona kalcijuma i kalijuma kroz ćelijske membrane, procesu koji je važan za provođenje nervnih impulsa, kontrakciju mišića i normalan srčani ritam [3].
Odraslo telo sadrži približno 25 g magnezijuma, od čega je 50% do 60% prisutno u kostima, a ostatak je u mekim tkivima [4]. Manje od 1% ukupnog magnezijuma nalazi se u krvi (serum) i ovi nivoi se drže pod strogom kontrolom. Normalne koncentracije magnezijuma u serumu kreću se između 0,75 i 0,95 milimola (mmol)/L [1,5]. Hipomagnezijemija se definiše kao nivo magnezijuma u serumu manji od 0,75 mmol/L [6]. Homeostazu magnezijuma u velikoj meri kontrolišu bubrezi, svaki dan se putem urina izluči oko 120mg magnezijuma [2]. Izlučivanje urina je smanjeno kada je status magnezijuma nizak [1].
Procena statusa magnezijuma je teška, jer se većina magnezijuma nalazi u ćelijama ili u kostima [3]. Najčešće korišćena i lako dostupna metoda za procenu statusa magnezijuma je merenje koncentracije magnezijuma u serumu, iako nivoi u serumu imaju malu korelaciju sa ukupnim nivoom magnezijuma u telu ili koncentracijama u određenim tkivima [6]. Druge metode za procenu statusa magnezijuma uključuju merenje koncentracije magnezijuma u eritrocitima, pljuvački i urinu; merenje koncentracije jona magnezijuma (Mg 2+) u krvi, plazmi ili serumu. Nijedna metoda se ne smatra zadovoljavajućom [7]. Mišljenja stručnjaka oko testa tolerancije tokom koga se meri koncentracija magnezijuma u urinu i to nakon parenteralne infuzije su podeljena [3,4]. Stoga je za sveobuhvatnu procenu statusa magnezijuma potrebna i klinička procena i laboratorijski testovi [6].
| Godine | Muškarci | Žene | Trudnoća | Dojenje |
| 0 to 6 meseci | 30 mg* | 30 mg* | ||
| 7–12 meseci | 75 mg* | 75 mg* | ||
| 1–3 god | 80 mg | 80 mg | ||
| 4–8 god | 130 mg | 130 mg | ||
| 9–13 god | 240 mg | 240 mg | ||
| 14–18 god | 410 mg | 360 mg | 400 mg | 360 mg |
| 19–30 god | 400 mg | 310 mg | 350 mg | 310 mg |
| 31–50 god | 420 mg | 320 mg | 360 mg | 320 mg |
| 51+ god | 420 mg | 320 mg |
Preporuke za unos magnezijuma i drugih nutrijenata date su u dijetalnim referentnim unosima (DRI) koje je razvio Odbor za hranu i ishranu (FNB) pri Institutu za medicinu Nacionalnih akademija (bivša Nacionalna akademija nauka) [1]
Magnezijum je široko rasprostranjen u biljnoj i životinjskoj hrani i u pićima. Zeleno lisnato povrće, poput spanaća, mahunarki, orašastih plodova, semenki i žitarica, dobri su izvori ovog minerala [1,3]. Hrana koja sadrži dijetalna vlakna obezbeđuje i magnezijum. Magnezijum se takođe dodaje nekim žitaricama za doručak i drugoj obogaćenoj hrani. Neke vrste prerade hrane, kao što je rafiniranje žitarica na načine koji uklanjaju klice i mekinje bogate hranjivim materijama, značajno smanjuju sadržaj magnezijuma [1].
Vode sa česme, mineralne i flaširane vode takođe mogu biti izvori magnezijuma, ali količina magnezijma u vodi varira u zavisnosti od izvora i brenda (u rasponu od 1 mg/L do više od 120 mg/L) [8].
Telo apsorbuje otprilike 30% do 40% magnezijuma unesenog hranom. [2,9].
Najbogatije magnezijumom su prepečene semenke bundeve, 28gr ovih semenki sadrži čak 156mg magnezijuma, slede chia semenke sa 111mg magnezijuma, badem 80mg, spanać skuvan na pari 78mg, indijski (cashew) oraščići 74mg, sadržaj magnezijuma se odnosi na jednu uncu, odn., oko 28gr. Magnezijuma u različitim količinama ima i u velikom broju drugih namirnica: avokado, banana, pasulj, jogurt, braon pirinač.
Suplementi magnezijuma dostupni su u različitim oblicima, uključujući magnezijum oksid, citrat i hlorid [2,3].
Apsorpcija magnezijuma iz različitih vrsta suplemenata varira. Oblici magnezijuma koji se dobro rastvaraju u tečnosti potpunije se apsorbuju u crevima od manje rastvorljivih oblika [2,12]. Male studije su otkrile da se magnezijum u obliku aspartata, citrata, laktata i hlorida apsorbuje potpunije i biodostupniji je od magnezijum oksida i magnezijum sulfata [12-16]. Jedna studija je otkrila da vrlo visoke doze cinka iz suplemenata (142 mg/dan) mogu ometati apsorpciju magnezijuma i poremetiti ravnotežu magnezijuma u telu [17].
