Menu
Menu
Odavno je poznato da uloga estrogena u funkcionisanju nervnog sistema nije sporedna i da estrogen igra vaznu ulogu u funkcionisanju mozga, naročito je važan za učenje i pamćenje. O ovoj temi ima mnogo podataka u stručnoj literaturi. Razlog, zašto šira javnost o ovome malo zna je jednostavan – većina ispitivanja je vršena na ženkama pacova. Poznato je da ženke pacova kojima su odstranjeni jajnici u cilju izazivanja menopauze pokazuju lošije kognitivne funkcije. Pitanje je da li se ovi rezultati mogu preneti i na žene.
Mit je da je slabije pamćenje normalna posledica procesa starenja i da se sa tim moramo pomiriti. β-Estradiol, najaktivniji oblik estrogena je kako u ogledima na životinjama, tako i kod žena pokazao zaštitno delovanje i deluje protektivno protiv dementnosti. Npr., ispitivanja na pacovima su pokazala da se broj i gustina nervnih sinapsi pod uticajem estrogena povećala. Broj i gustina sinapsi se takodje povećava, a to znači – bolje pamćenje! U mozgu, estrogen je neuro-modulator. Takodje, estrogen štiti od posledica hroničnog stresa.
Obzirom na sve navedeno, postavlja se pitanje, kakva je razlika izmedju muškaraca i žena kada se radi o učenju, jer muškarci imaju veoma male količine estrogena. Ispitivanja su pokazala da se muškarci bolje od žena orjentišu u prostoru, dok su žene bolje u retorici, gramatici i pisanju. Žene kod kojih je koncentracija testosterona genetski povišena zapaža se bolja orijentacija u prostoru.
Žene češće obolevaju od Alzheimer-a, a muškarci od Parkinsonove bolesti, a uradjene studije su tek zagrebale površinu ove velike teme.
Kada govorimo o uticaju estrogena na kognitivne funkcije, literatura je puna protivrečnih iskaza. Dok jedni smatraju da supstitucija estradiola u menopauzi povoljno utiče na kognitivne funkcije, drugi tvrde da takva vrsta terapije može štetno delovati. Osim površnog čitanja studija, važno je razumeti dizajn, populaciju i druge važne detalje, kako bi se rezultati mogli pravilno protumačiti. U studijama koje nisu pokazale pozitivan efekat na kognitivne funkcije, ispitanici su dobijali tzv., konjugovani estrogenski preparat, sa estradiolom dobijenim iz mokraće trudnih kobila! Dakle, to nije bio preparat sa bio-identičnim estrogenom.
Postoje studije koje su jasno pokazale da blagovremeno uključivanje preparata sa bio-identičnim estrogenom štiti od Alzheimer-a. Za uključivanje hormonske terapije je važno poznavati tzv. „Zlatni Sat“, koji označava vremenski period u kome treba započeti hormonsku terapiju. I to preventivno, pre nego što do pojave oštećenja – zakrečenje krvnih sudova, infarkt i hipertenzija dođe. Osim toga, brzina kojom obrađujemo informacije se usporava, a kognitivni kapacitet opada. U jednom trenutku je za hormonsku terapiju kasno. S jedne strane zato što je šteta već učinjena, te terapija više ne daje nikakav benefit, s druge strane, ukoliko žena već ima visok pritisak i zakrečenje arterija, povećan je rizik od tromboze.
Šta je tačno „Zlatni sat“ ili kako ga Germani zivu „Zlatni vremenski prozor“ biće reči kasnije.
