Menu
Menu
Global Wellness Intitut (https://globalwellnessinstitute.org/) je objavio, da je svetsko Wellness tržište vredno $5.6 triliona, što znači, da mnogo ljudi svakodnevno troši mnogo novca na suplemente, fitness, mašaže i razne wellness tretmane u cilju očuvanja zdravlja. U te ljude spadaju mnogi od nas. Možda smo se i sreli u apoteci, čekajući u redu da kupimo suplemente ili na treningu u teretani. Možda ste jedan od više od 130.000 ljudi koji učestvuju u nekom personalizovanom nutricionističkom programu, ili već ponosno nosite monitor za glukozu na svojoj nadlaktici. Stalno nam se sugeriše da se treba ozbiljno pobrinuti za svoje zdravlje, sudeći po ovde navedenim brojkama – mi to zaista ozbiljno činimo! A ko danas nije bar malo zabrinut za svoje zdravlje? Brinemo li pak previše?
“Worried well” ili zabrinuti za dobro stanje nije nova fraza, nastala ‘70-tih godina prošlog veka, korišćena je da opiše pacijente koji su preterano i disproporcionalno koristili zdravstvene usluge. Ovom temom se 2020., godine pozabavio i britanski medicinski žurnal iz oblasti opšte medicine (Journal of General Practice) i “Worried-Well” pacijente stavio u široki dijapazon stanja – od zabrinutih, za čije simptome se ispostavi da nisu ništa ozbiljno, do onih koji pate od ozbiljne zdravstvene anksioznosti (health anxiety).
Neki lekari smatraju da je termin „zdravstvena anksioznost“ u kliničkom smislu ignorantan i za odnos sa pacijentom kontraproduktivan – pacijent ima utisak da ga lekar vidi, ali ga ne čuje, kao i da stvara osećaj lažne sigurnosti – “Oh, dobro si, nema potrebe da brineš”.
Zaboravnost koja deluje kao da imamo maglu u glavi (brain fog), zadržavanje tečnosti u organizmu, tvrdoglavo povećanje /nemogućnost oslobadjanja viška telesne težine, osećaj nedostatka energije, loše raspolozenje i nesanica su neki od simptoma, koji se olako gurnu u kategoriju preterane zabrinutosti za zdravlje. Ali, ovi simptomi su za pacijenta vrlo realni, jer, svi želimo da se osećamo dobro. Personalizovanim pristupom se razlozi za gore navedena stanja mogu otkriti i tretirati.
Dugovečnost je važna tema, te danas postoje instituti koji se ovom temom ozbiljno bave. Sve je prisutnija upotreba hiperbaričnih komora sa kiseonikom, smatra se da boravak u ovim komorama podstiče oporavak krvnih sudova, sprečava infekcije i podmlađuje. Instituti za dugovečnost nude i krio-terapiju, razne infuzione terapije i laboratorijske testove u cilju kreiranja ličnog zdravstvenog profila. Nekada su ovakve klinike cinično svrstavane u kategoriju naučne fantastike. Medjutim, pomeranje proporcije u pravcu preventive je dovelo do porasta broja ovih klinika i instituta, a prema ispitivanju koje je u Velikoj Britaniji sprovela konsultantska kuća McKinsey, čak 60% ispitanika je potvrdilo da kupuju produkte i/ili koriste welness usluge koje doprinose očuvanju zdravlja i dugovečnosti.
U medjuvremenu je Global Welness Institut temu dugovečnosti (Longevity) proglasio najvažnijim trendom u 2024., godini. Želja i težnja za zdravim i dugim životom je neverovatnom brzinom oblikovala Biotech prostor i uopšte čitavu Welness industriju i postala njen glavni stub.
Istraživanja pokazuju da se žene aktivnije i posvećenije bave temom očuvanja zdravlja nego muskarci. Studija sprovedena u Finskoj 2015., godine je pokazala da žene česce kupuju produkte koji doprinose očuvanju zdravlja i da češće tematizuju zdravlje i razmenjuju informacije sa porodicom, prijateljima i kolegama nego muškarci.
S druge strane, rezultat ispitivanja sproveden od strane vladinog odbora za žensko zdravlje u Engleskoj (Government’s Womans Health Strategy for England), u kome je učestvovalo više od 100 000 žena je pokazao, da kod 4 od 5 žena kućni lekar nije obratio pažnju na simptome i čak ih kao nerelevantne odbacio. Žene konstantno osećaju pritisak da moraju da se napregnu, dobro potrude i budu sopstveni „advokati” kada se radi o njihovom zdravlju. Veći broj poseta lekaru, u cilju dobijanja dijagnoze u trajanju od nekoliko meseci do nekoliko godina je postao standard, jedan od tipičnih primera je endometrioza, indikacija kod koje postavljanje dijagnoze moze da traje i do 9 godina.
Sarah Graham, autorka knjige “Rebel Bodies: A Guide To The Gender Health Gap Revolution” smatra da žene konstantno moraju da (se) dokazuju i ulože mnogo napora, čak i pre nego što stignu do svog kućnog doktora. Ona dodaje, da mnogo žena ispred svog kućnog lekara ima osecaj nevidljivosti i vrlo često ignorantnosti i to od rane mladosti – teške i bolne menstruacije, ekstremna krvarenja i simptomi PMS-a, ili neželjena dejstva kontraceptiva su neki od primera. Stav lekara da sve ovo nije “Big Deal” i da će proći ima ogroman uticaj na poverenje žena u zdravstveni sistem. Mnoge žene nisu baš ubedjene, da se zdravstveni sistem njima i njihovim zdravljem ozbiljno bavi.
Ista studija je pokazala da su za većinu žena glavni izvori informacija porodica, prijatelji, Google i blogovi. Potreba za razmenom informacija i traženje alternativnih rešenja iznad zida mainstream medicine i 10-15min kod lekara je naterala žene da stvar uzmu u svoje ruke i dovela do Welness Boom-a, sa preduzetnicama poput Gwyneth Paltrow koja je sa svojom “Goop” platformom izgradila biznis vredan $250 miliona dolara.
Sarah Graham smatra da zdravstveni sistem mora da se oslobodi snobovskog i ignorantskog odnosa prema Welness industriji i da se ozbiljno pozabavi kako da svoj servis prilagodi potrebama žena, povrati izgubljeno poverenje i ponudi rešenje za situacije u kojima tradicionalna, školska medicina ne može da ispuni potrebe.
Preporučeni screening programi za rano otkrivanje karcinoma dojke i debelog creva su umnogome doprineli boljem uspehu lečenja. Danas su sistematski pregledi daleko obimniji i obuhvataju dodatne preglede i analize savremenim metodama i aparatima. Dostupne su nam razne aplikacije – za disanje, merenje koraka i praćenje kvaliteta sna.
I ako su pozitivni efekti svega dostupnog očigledni, sasvim je jasno da toliki fokus na zdravstveno stanje vodi u nezdravu opsednutost. Žene srednjih godina su, usled hormonskih oscilacija u ovom period zivota naročito podlozne anksioznosti.
Nije baš uputno savetovati se sa Dr. Google-om, koji je u smislu ponudjenih informacija poprilično asimetričan, naročito kada dobijemo mnogo više informacija nego što nam je potrebno i naročito kada ne znamo sta ćemo sa njima. Traženje informacija na Google-u može da dovede do još veće uznemirenosti.
Dostupnost raznih testova za upotrebu kod kuće ne čini čitavu stvar boljom, jer osoba koja se sama testira nema dodatno objasnjenje ili kontekst tumačenja rezultata.
Sta su neke od posledica preterane zabrinutosti za zdravlje?
Studija koja je trajala 12 godina je pokazala da ljudi koji su hronično zabrinuti za zdravlje imaju 70% veću verovatnoću od razvoja kardiovaskularnih bolesti u periodu od 10 godina, u odnosu na ljude koji se zdravo odnose prema svom zdravstvenom stanju.
Psihoterapeut Katy Georgiou je u svojoj novoj knjizi – „How To Understand and Deal With Health Anxiety” (“Kako razumeti i posupati u slučaju zdravstvene anksioznosti”) napisala: „Možda se bojite da ćete teško oboleti, čak i ako nemate simptome. Možda intrepretirate glavobolju kao nešto zabrinjavajuce. Ovakav stav dovodi do ubrzanja srčanog rada, povećava telesnu napetost i uvećava strah, a Vi upadate u jos veću zabrinutost“. Jednom rečju – preterano i kontraproduktivno.
Kao što reče čuveni Žika u „Žikinoj dinastiji“ – „U životu ko cvika, može samo da se slika.“
Proaktivni pristup podrazumeva pre svega razumevanje, a onda aktivno bavljenje, s merom i ciljem. Najpre se treba povezati sa sobom i svojim telom, oslušnuti, čuti, osetiti. To niko ne može da učini za Vas, to morate sami.
Sledeći korak je učenje, razumevanje i sticanje znanja, kako u saradnji sa lekarima, tako i samostalnim učenjem iz validnih izvora.
I ako skupi tretmani obećavaju rezultate, vazno je unaprediti Basics – ishranu, san, kretanje, stress – menadžment i odnose sa drugim ljudima, odn., naš društveni život.
Profesorka sa Harvarda Ellen Langer, majka pozitivne psihologije je u svom podcast-u rekla da ako sebe vidimo, doživljavamo i osećamo kao zdravu osobu, punu snage i sposobnosti, naš mozak šalje ovaj pozitivni signal našem telu i onda to postaje realnost. Pozitivan mindset igra nemerljivo važnu ulogu.
Jer, dobro zdravlje nisu samo akcije koje preduzimamo, vec i način na koji mislimo.
Moj pogled na ljudski organizam je holistički, tri uma (Mind-Body-Soul) na istom zadatku*. Cilj ove platforme je da Vas što ispravnije i objektivnije informišem, a tumačenja su uvek subjektivna, čak i kada se radi o egzaktnim medicinskim informacijama. Nadam se da ćete ovde steći znanje, koje će Vam biti od koristi i doprineti boljem razumevanju sa Vašim lekarima, unapređenju dijaloga i izgradnji poverenja. Više od 15 godina sarađujem sa lekarima i duboko verujem da većina lekara ima osnovnu želju da učini sve što može za pacijenta. Ta relacija nije jednosmerna, već dvosmerna ulica, nešto je i do nas. Mnogo je neproverenih, fragmentiranih i netačnih informacija, a osećaj preplavljenosti i upitanost (kome da verujem, šta je ovde uopšte tačno) sveprisutan.
Kada izaberemo savetnika, izabrali smo i savet*, zato pažljivo birajte svoje savetnike. Kažu, da ako uložite 10.000 sati u nešto, onda postajete stručnjak (Master), a ja sam uložila mnogo više. “Sharing is caring” (deljenje je znak pažnje), osećajte se slobodno da podelite informacije sa ove platforme. Bila bih Vam zahvalna, da ukoliko koristite, prenosite ili objavljujete ovde navedene informacije, stranicu citirate kao izvor, dovoljno je – “preuzeto sa terraincognita.rs”.
*Autorske izjave Marije Grujic-Bepe
