Menu
Menu
Menopauza je poslednja menstruacija, koja je označena kao takva, kada je praćena godinom (12 meseci) bez mesečnog krvarenja. Od tog trenutka, znači od poslednjeg mesečnog krvarenja počinje zvanično postmenopauza.
Sve dok ima mesečnog ciklusa, koji može nastupiti posle tri meseca, posle pet ili čak jedanaest meseci (<12 meseci) – je period perimenopauze. Čak i ako je mesečni ciklus mesecima izostao i već patite od napada vrućine (valunzi), može se desiti da se jajnik ponovo aktivira i da dođe do krvarenja.
Zvanično je „kraj utakmice“, kada je period od 12 meseci praćen potpunim izostankom menstruacije.
Dolazi do pojave simptoma, koji se u određenoj meri manifestuju decentno i u toku perimenopauze, ali u postmenopauzi se njihov intenzitet značajno pojačava, tzv. „VELIKA PETORKA“.
Velika petorka simptoma se može pojaviti i ranije, u toku perimenopauze (za više informacija pogledajte poglavlje o perimenopauzi). Zabluda je, da će se sve stabilizovati onda kada valunzi (talasi vrućine) prestanu! Takođe je zabluda, da se sve mora junački izdržati.
Stanje, u kome je došlo do potpune obustave hormonske proizvodnje ne može biti označeno kao zdravo! Upravo je prestanak proizvodnje hormona jedan od glavnih uzroka mnogih oboljenja, koja u ovom periodu počinju.
O valunzima, koji su vapaj tela za pomoć i koji se doživljavaju kao vrlo neprijatni sam već pisala. Koliko god bili neprijatni, oni su još i ponajmanji problem. Pravi problemi tek dolaze, ponajpre se neprimetno uvlače, a zatim u godinama koje slede pojačavaju.
Stvar je u tome, da mnoga oboljenja u ovom periodu protiču asimptomatski, a kada osetimo tegobe, oboljenje je već tu. Zato je važno u ovoj fazi preduzeti neophodne, preventivne mere, čak i ako nema simptoma. Situacija je ista kao sa pranjem zuba – ključna reč je profilaksa.
U sledećim tekstovima ovog poglavlja će profilaksa i šta se sve može učiniti, kako bi što duže ostale zdrave, vitalne, zadovoljne, srećne i fit biti detaljno opisana.
