Žudnja za hranom može biti paklena. Osobe koje pripadaju insulinskom metaboličkom tipu neprestano misle na hranu i neprestano imaju osećaj gladi, i po danu, i u toku noći. Ove osobe imaju potrebu da stalno nešto grickaju, slatkiši ih neodoljivo privlače, osećaju pad energije u toku dana i nikada nisu site i potpuno zadovoljne.
- Umor nakon obroka
- Umor generalno
- Konstantno prisutan osećaj gladi
- Žudnja za slatkišima koja se ne zadovolji čak ni nakon konzumiranja slatkiša
- Dezert nakon ručka je obavezan
- Obim struka je isti ili veći od obima kukova
- Učestalo mokrenje
- Pojačan apetit i žeđ
- Otežan gubitak težine
- Bolovi u različitim delovima tela
Oko 75% gojaznih osoba ima insulinsku rezistenciju. Naročito žene u periodu peri-menopauze i menopauze koje pre toga nisu imale problem sa vitkom linijom počinju da dobijaju na težini, a ratlog je oscilirajući nivo estrogena, koji počinje da opada. O ovoj temi sam takodje pisala, a na mom instagram profilu je i jedna objava sa sažetim činjenicama.
Ja sam veliki ljubitelj slatkiša, ali se nauka i nutricionisti slažu da naš organizam nije napravljen za svakodnevno komzumiranje slatkiša. Usled nepravilne ishrane bogate ugljenim hidratima organizam osobe sa insulinskim tipom je u stalnom začaranom krugu, nivo šećera u krvi brzo skače nakon obroka, a onda vrlo brzo padne, što dovodi do pada energije i umora. Osim povešanja težine, može se razviti i sindrom policističnih jajnika (PCOS), i o tome sam već pisala.
Važno je znati da svaki put kada nešto pojedemo, dolazi do lučenja insulina, koji je aktivan dva do tri sata. Sve dok je insulin aktivan, nema sagorevanja masti. 15min šetnje žustrijim tempom do 70min nakon obroka ima izuzetno povoljan uticaj na insulin i stabilizivanje šećera u krvi. Ako stalno grickate – stalno se luči insulin, i “bičuje” pankreas. Sasvim je jasno da razmak izmedju obroka mora biti 4h-5h. Na mom instagram profilu je i sažeta objava na ovu temu.
Kako treba da izgleda ishrana osobe sa insulinskim metaboličkim tipom?
- Pre svakog obroka popiti čašu vode sa jednom kašikom jabukovog sirćeta. Postoji veliki broj podataka koji pokazuju da upravo jabukovo sirće sprečava nagle skokove glukoze u krvi i stabilizuje nivo insulina. Najbolje popiti na slamku zbog zubne gledji. Ako ne možete jabukovo sirće, možete da napravite limunadu bez šećera (ceo limun ili dva) i popijete pre obroka.
- Počnite obrok proteinom i salatom, ugljene hidrate (krompir, pirinač) jedite na kraju i to ohladjene. Zašto? Hladjenjem se šećeri iz oovih namirnica pretvore u nerastvorni skrob, zato je ohladjeni krompir lepljiv.
- Jedite namirnice niskog glikemičkog indeksa – i o ovoj temi sam pisala, a na mom instagram profilu je i sažeta verzija.
- Jedite hranu bogatu hromom (junetina, dzigerica, ćuretina, brokoli, zelena salata, jabuka, paradajz, jaja, šargarepa, celer, beli luk). Možda se odlučite i za suplement hroma, i o tome sam pisala u relaciji sa štitnom žlezdom, važi i za ovu temu.
- Jedite hranu bogatu vitaminima B-grupe (meso, piletina, jaja, riba, pečurke, avokado).
- Koristite raznovrsne začine, za stabilizovanje insulina su djumbir i kurkuma veoma korisni.
- Intermitentni fasting – razmak izmedju večere i doručka sledećeg dana treba da bude 12h.
- Prestanite sa CARDIO treningom! Prevelik napor u toku trčanja ili aerobika dovodi do preteranog lučenja kortizola, hormona stresa koji onda direktno nepovoljno utiče a insulin. Brzi hod i dizanje tegova u cilju izgradje mišićne mase je dobitna kombinacija, jer su mišići aša najveća centrala za potrošnju energije. Više mišićne mase – veća potrošnja glukoze-stabilniji nivo insulina! I o ovoj temi sam takodje pisala.
- Do 70min nakon obroka prošetajte žustrijim tempom 15-tak minuta.
Sve ovde navedene informacije su pažljivo istražene i dolaze od najeminentnijih svetskih stručnjaka, jer zbog posla kojim se primarno bavim imam pristup publikacijama visokog kvaliteta. Cilj je da bude održivo, sa malim promenama koje je jednostavno integrisati u život i jasno. Jer, život je prenatrpan informacijama, agresivnim nastupima i odricanjem.