Menu
Menu
Mala štitna žlezda u obliku leptira smeštena je u vratu i važan je hormonski pejsmejker u ljudskom telu. Štitna žlezda (latinski naziv: Glandula thyreoidea) nalazi se na prednjoj strani vrata ispod tiroidne hrskavice larinksa, što takođe objašnjava njen naziv. Sastoji se od dva glavna režnja koja su međusobno povezana uskim tkivnim mostom (istmusom) ispred dušnika. Ova struktura prikazuje sliku leptira koji je tipičan za štitnu žlezdu.
Međutim, postoje i anatomske varijacije u kojima se tkivo štitne žlezde može naći i u drugim delovima tela. Uzroci leže u poremećaju embrionalnog razvoja. Prvobitno, u ranom detinjstvu, temelji za buduću štitnu žlezdu nalaze se mnogo više na vratu u takozvanim škržnim lukovima.
Ove tvorevine migriraju prema dole tokom embrionalnog sazrevanja i obično se nalaze na prednjem delu vrata neposredno ispod larinksa. Ako je migracija poremećena, tkivo štitne žlezde može se formirati i na drugim mestima, npr. u bazi jezika (bazalna struma), iznad larinksa u takozvanom piramidalnom režnju, ali i mnogo dublje u grudnom košu (struma endothoracica). Ove varijacije se nazivaju ektopično (atipično locirano) tkivo štitnjače. Ponekad postoji tkivni most između normalnog i ektopičnog tkiva štitaste žlezde, ponekad ne.
Zdrav organ je veličine palca i teži u proseku između 18 grama (žene) i 25 grama (muškarci) za odraslu osobu. Ako je štitna žlezda povećana, to je poznato kao gušavost.
Štitna žlezda se nalazi u neposrednoj blizini struktura koje su uključene u formiranje glasa i govora. Naročito su važni delikatni nervi glasnih žica. Za pokretljivost glasnih žica, najvažniji je tzv., upareni laringealni nerv. Ovi nervi potiču od desetog kranijalnog nerva ili živca, vagusnog živca, i idu do mišića larinksa sa svake strane odmah iza štitne žlezde. Rekurentni laringealni živac inervira (kontroliše) gotovo sve mišiće larinksa. Ako nervna funkcija zakaže na jednoj strani, paraliza odgovarajućih mišića larinksa dovodi do promuklosti, a ako dođe do gubitka s obe strane, to može dovesti i do kratkog daha.
Sa svake strane postoji i gornji nerv glasnih žica (gornji laringealni nerv). On takodje dolazi od vagusnog nerva i ide iznad štitne žlezde do larinksa. Ovaj nerv takođe utiče na formiranje glasa i važan je za izazivanje refleksa kašlja kada se zagrcnemo. Na funkciju ovih nerava može uticati bolest ili operacija na štitnoj žlezdi. To je razlog zašto se funkcija glasnih žica proverava laringoskopijom pre i posle operacije.
Kod pacijenata koji pate od novonastale promene glasa, kao mogući uzrok treba uzeti u obzir i eventualno oboljenje štitne žlezde.
Arterije oko i u štitnoj žlezdi snabdevaju tkivo žlezde krvlju bogatom kiseonikom, koja takođe sadrži jod i druge važne nutrijente.
Pored krvnih sudova, štitna žlezda ima i limfne sudove koji transportuju tkivnu tečnost (limfu) od štitne žlezde. Limfni sudovi formiraju razgranat i dobro komunicirajući sistem kanala oko oba režnja štitnjače, u koji su ugrađeni limfni čvorovi, koji deluju kao filter. Poznavanje limfne drenaže je npr., od velike važnosti za operaciju karcinoma štitnjače. Kancerogene ćelije se takodje transportuju limfnim putem. One se mogu smestiti u limfne čvorove i zatim formirati takozvane metastaze u limfnim čvorovima.
