Menu
Menu
Za proizvodnju raznih hormona, koji imaju mnoge važne funkcije u našem organizmu, za više informacija pogledajte rubriku – „Funkcije štitne zležde“. Najpoznatiji su takozvani stvarni tiroidni hormoni: tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Nastaju u folikulima štitaste žlezde, u kojima se monojodtironin (1 atom joda) i dijodtironin (2 atoma joda) formiraju ugradnjom joda u tirozin i druge supstance, a iz ovih gradivnih blokova stvaraju se pravi hormoni štitnjače trijodtironin (3 atoma joda). i tiroksin (4 atoma joda). Štitna žlezda takođe sadrži takozvane C ćelije koje proizvode hormon kalcitonin. Za razliku od stvarnih hormona štitnjače, kalcitonin prvenstveno reguliše metabolizam kostiju, kalcijuma i fosfata i deluje kao kvazi – antagonist (protivigrač) paratiroidnog hormona, koji se zauzvrat proizvodi u malim paratiroidnim žlezdama neposredno pored štitnjače.
U slučaju rezistencije na hormone štitnjače, tiroidni hormoni nemaju ili imaju samo smanjeno dejstvo na ciljne ćelije u tkivu. To može uticati kako na pojedinačne organe, tako i na sve organe koji sadrže receptore za hormone štitne žlezde. Povratna informacija („premalo efekta“) dovodi do kompenzatornog povećanja proizvodnje tiroidnih hormona (T4 i T3), što rezultira prekomerno aktivnom štitnjačom (hipertireozom) u krvi. Uzrok rezistencije na hormone štitnjače je urođena genetska mutacija (gen za T3 receptor). Trenutno ne postoji kauzalni tretman. Hipertireoza se leči medicinski, anti-tireoidnim lekovima ili hirurškim uklanjanjem štitne žlezde.
Da, jer naravno i štitna žlezda stari. Proces biološkog starenja utiče na funkciju štitne žlezde. Čak i kod zdravih ljudi, nivo TSH (hormona koji stimuliše štitnjaču) u krvi raste sa godinama. Da bi održala dovoljan nivo hormona, starijoj štitnoj žlijezdi je potrebna veća stimulacija TSH hormonom od mlađe. Iz tog razloga, povišene vrednosti TSH (veće od 4 mU/l) kod starijih osoba, za razliku od mlađih osoba, nisu nužno pokazatelj neaktivnosti štitnjače (hipotireoza), a kod osoba starijih od 60 godina obično su samo izraz normalnog procesa starenja. Kod asimptomatskih starijih pacijenata (>70 godina), s normalnim vrednostima T4 i T3, čak se i vrednosti TSH do 10 mU/l mogu tolerisati. Stručnjaci upozoravaju na preterano lečenje starijih pacijenata veštačkim hormonom štitnjače (tiroksinom) samo zbog povećanog nivoa TSH u krvi.
Iznenađujuće malo, jer veličina štitne žlezde ne govori mnogo o njenoj produktivnosti i obrnuto. Postoje i vrlo velike i vrlo male štitne žlezde, s normalnom funkcijom (eutireoza), s prekomernom aktivnošću (hipertireoza) ili sa smanjenom funkcijom (hipotireoza). Ne znači da povećanje veličine (gušavost) automatski dovodi do preaktivne štitne žlezde, a smanjenje veličine štitne žlezde do hipotireoze. Veličina štitne žlezde se prvenstveno utvrđuje ultrazvukom, a njena funkcija se utvrđuje analizom krvi. Ultrazvuk i analiza krvi su osnovna dijagnostika, kada se sumnja na poremećaj funkcije štitnjače.
T4 je skraćenica za tiroksin, hormon štitnjače sa 4 atoma joda. T3 je skraćenica za tiroidni hormon trijodtironin sa 3 atoma joda.
fT4 je skraćenica za slobodni tiroksin (f-free), a fT3 za slobodni trijodtironin. U krvi, većina cirkulirajućih hormona štitnjače vezana je za transportne proteine (neaktivne frakcije).
Tokom rutinskih kontrola krvi, doktor obično određuje samo slobodne i aktivne T4 i T3, zato na laboratorijskom nalazu stoji fT3 i fT4 (f-free).
L-T4 je skraćenica od Levothyroxine. Levotiroksin je veštački proizveden hormon štitnjače koji odgovara prirodnom tiroksinu i koristi se za medikamentoznu terapiju hipotireoze (hipo – smanjena funkcija). Naziv za sintetički proizvedeni T3 je liotironin (L-T3).
Na ovo pitanje još uvek nema odgovora. Sve što znamo je da su žene u odnosu na muškarce češće pogođene prekomernom aktivnošću (hipertireoza), nedovoljnom aktivnošću (hipotireoza), Hashimotovim tireoiditisom, Graves-ovom (M. Basedow) bolešću, kao i karcinomom štitnjače. Pretpostavlja se da je hormonski sistem ženskog pola, koji je mnogo komplikovaniji i složeniji od onog kod muškaraca, mnogo osetljiviji i podložniji poremećajima, a to rezultira većim rizikom od oboljenja štitne žlezde. Osim toga, trudnoća takođe može povećati rizik od bolesti štitne žlezde. S jedne strane, hormon trudnoće beta-HCG takođe ima uticaj na štitnu žlezdu majke. Kada se tome dodaju imunološki stres i moguće interakcije između štitne žlijezde majke i fetusa, rezultat je stvaranje i rast tiroidnih čvorova kao i pojava Hashimoto tireoiditisa. Poseban oblik autoimunog tiroiditisa javlja se čak i isključivo nakon porođaja (postporođajni tireoiditis).
„Ljudi sa oboljenjima štitne žlezde su imali ogromnan stres i veliki broj dogadjaja koji menjaju tok života u odnosu na opštu populaciju“ (Prof. K. Petrowski, Mainz)
Da, štitna žlezda utiče na plodnost, i kod muškaraca i kod žena. I preterano aktivna (hipertireoza) i nedovoljno aktivna (hipotireoza) štitna žlezda mogu ograničiti plodnost. Kod žena, poremećaj funkcije štitne žlezde može uticati na ciklus, oplodnju i napredak trudnoće, kod muškaraca može uticati na kvalitet spermija i potenciju. Stoga je ispitivanje funkcije štitne žlezde deo osnovnog programa ispitivanja neplodnosti. Ako se disfunkcija štitnjače leči ispravno i uspešno,zu određene dodatne mere, začeće i trudnoća su mogući.
Hormoni štitne žlezde takođe utiču na metabolizam kostiju. Ako ima previše hormona štitnjače (hipertireoza), to dovodi do ubrzanog metabolizma kostiju i povećanog gubitka koštane mase. U slučaju manifestne hiperaktivnosti (povećan nivo hormona štitnjače u krvi), rizik od preloma kuka ili pršljenova raste za faktor od oko 3-4, a takođe i u slučaju postepene prekomerne aktivnosti (nizak je samo nivo TSH u krvi, hormon štitnjače u krvi je još uvek normalan) za faktor od 2,5 – 3. Ovo je posebno važno za lečenje hormonima štitnjače. Poznato je da duže lečenje visokim dozama tiroksina podstiče gubitak koštane mase i razvoj osteoporoze. Stoga je preporučljivo redovno kontrolisati nivoe hormona štitne žlezde tokom terapije tiroksinom. Razgradnja tiroksina se usporava starenjem i tada postaje neophodno smanjenje dnevne doze tiroksina. Kod pacijenata sa patološkom osteoporozom treba uzeti u obzir štitnjaču i, obrnuto, u slučaju hipertireoze, treba uzeti u obzir i stanje koštanog sistema.
Da, hormoni štitne žlezde takođe utiču na metabolizam zuba. Ako je štitna žlezda preaktivna (hipertireoza), povećana je sklonost karijesu, osteoporozi vilice i samim tim preranog gubitka zuba. U slučaju hipotireoze tipično dolazi do pojačane upale desni, sporog zarastanja rana u ustima ili otoka jezika. Hipotireoza je posebno ozbiljna kod dece i adolescenata. Takodje se mogu javiti teški deformiteti zuba ili neobično povećanje jezika.
Neprijatno do bolno pečenje jezika (glosodinija, sindrom pečenja u ustima) može, između mnogih drugih uzroka, kao što su: nedostatak vitamina B., bolesti nerava (npr. multipla skleroza), autoimune bolesti (npr. eritematozni lupus, sklerodermija), netolerancija na lekove ili mentalne bolesti, biti prouzrokovana nedovoljnom aktivnošću štitne žlezde (hipotireoza). Drugi simptomi hipotireoze obično se javljaju u isto vreme, kao što su: umor, poteškoće s koncentracijom ili zatvor. Test krvi brzo daje jasnoću. Kada se hipotireoza koriguje lekovima, abnormalne senzacije u vezi sa štitnom žlezdom obično se poboljšavaju u roku od 6 do 8 nedelja. Ako postoje neprijatne senzacije u ustima i jeziku, uvek treba razmotriti štitnu žlezdu.
Hormoni štitne žlezde takođe utiču na srce. Hipertireoza uzrokuje ubrzan puls, povišen krvni pritisak i srčane aritmije. Nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza) rezultira sporijim pulsom, niskim krvnim pritiskom i srčanim aritmijama. Takvi efekti mogu biti posebno štetni, posebno kod pacijenata sa prethodnim oštećenjem kardiovaskularnog sistema koje je nezavisno od štitne žlezde. Zbog toga treba uvek pratiti funkciju štitne žlezde kod pacijenata koji već imaju neko kardiovaskularno oboljenje.
To je moguće jer je srce važan ciljni organ za hormone štitnjače. Hipertireoza u suštini uzrokuje preteranu stimulaciju srca. Posledice su ubrzan puls, porast krvnog pritiska i povećana razdražljivost. Kao rezultat, mogu nastati srčane aritmije.
Nisu sve srčane aritmije uzrokovane štitnjačom, ali kombinacija prethodnih srčanih bolesti i hipertireoze je vrlo štetna. Stoga, kod pacijenata sa prethodnim srčanim oboljenjima, latentni hipertireoidizam treba otkloniti lekovima (tireostatici), operacijom ili terapijom radiojodom.
To je moguće jer i prekomerno aktivna štitnjača (hipertireoza) i nedovoljno aktivna štitnjača (hipotireoza) mogu dovesti do poremećaja rasta kose i povećanog gubitka kose. U slučaju hiperfunkcije, kosa uglavnom raste prebrzo, postaje suviše tanka i lomljiva i može prerano opasti.
Ako imate hipotireozu, vaša kosa raste sporo, lomljiva je, pod prstima suva i kao slama, a može i prerano opadati. Naravno, postoje i kombinacije i preklapanja sa drugim bolestima i uzrocima patološkog gubitka kose. U slučaju patološkog gubitka kose i drugih problema s kosom kao što je lomljenje ili stanjivanje kose, štitnu žlezdu treba proveriti.
To je moguće jer hormoni štitne žlezde takođe utiču na kožu. Ako imate nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu (hipotireoza), koža je često hladna, suva, peruta se, nadražena je i svrbi. Lice može postati natečeno i može se pojaviti neprijatan otok, posebno oko očiju. Kod preaktivne štitne žlezde (hipertireoza) je suprotan slučaj, koža ima vrlo dobro snabdevanje krvlju i često je znojna i vlažna. Ukoliko imate takve probleme s kožom, uvek treba proveriti funkciju štitne žlezde.
Da! U slučaju neaktivne štitne žlezde (hipotireoza), usporeni metabolizam i manja potrošnja energije takođe mogu dovesti do povećanja nivoa holesterola, a posebno „lošeg“LDL holesterola u krvi. Ovo zauzvrat promoviše, između ostalog, kalcifikaciju krvnih sudova. U slučaju hipertireoze, suprotan je slučaj, i nivo holesterola u krvi može pasti. Prilikom procene visokog nivoa holesterola u krvi, uvek treba obratiti pažnju na funkciju štitne žlezde.
